У миру шумовитог подручја планине Козаре поред рјечице Моштанице, на 12 километара јужно од центра Козарске Дубице налази се чувени манастир Моштаница, један од најљепших и најзначајнијих манастира Српске православне цркве у БИХ. Прецизних података о постанку овог манастира, његовим ктиторима и мајсторима складне и богате архитектуре нема. Бројне легенде указују на најмање пестогодишњу прошлост данас духовног и вјерског центра православних заједница Поткозарја. Први писани подаци о манастиру Моштаница потичу из 1579. године. Претпосавља се да је обновљен нешто прије, за патријарха Макарија, рођака великог везира Мехмед-паше Соколовића. На граници двију великих царевина, судбина манастира је била тешка – осам је пута паљен и опљачкан, па обнављан. У новије вријеме добио је конак, те мању капелу са звоником. Манастир у току године посјећују многи туристи а сваке године 19. августа овдје се обиљежава Преображење  Господње уз „Вече ојкаче“, натпјевавање у традиционалној народној пјесми. Поред манастира је традиционално излетиште Дубичана и гостију, широке пољане испреплетене рјечицом Моштаницом.

У близини манастира, крајем XVIII вијека рођен је Св. ђакон Авакум, који се овдје и закалуђерио. Стицајем историјских околности, послије Хаџи-Проданове буне 1814. године, завршио је у Небојшиној кули у Београду међу заробљеним Србима којима су Турци понудили да пређу на Ислам и да тако сачувају главе. У епским народним пјесмама опјевано је одбијање Авакумово који је на путу до Стамбол капије, мјеста на којем су извршавана погубљења, гласно пјевао. Од 2006. године, 30. децембар, Дан Св. преподобног мученика ђакона Авакума, слави се као крсна слава општине.

У непосредној близини манастира смјештено је гробље на којем се налази споменик и гроб чувеног хајдука и устаничког вође Петра Поповића Пеције (1830.-1875.), који је погинуо за вријеме тзв. босанско-херцеговачког устанка.